U hodu 624

Sedma postaja - Isus pada drugi put pod križem

Sedma postaja - Isus pada drugi put pod križem
Postaje Križnog puta na Starom gradu u Sinju

Težak je korak. Noge klecaju. Buka razjarene, žedne mase zaglušuje ti uši. Od krvi ne vidiš puta pred sobom. Znaš samo da treba izdržati, da treba ljude spasiti. Ovaj put ima svoj kraj, ali upravo sad ti padaš, po drugi put. Drugi pad je još teži od prvog, jer si iscrpljeniji. Što sad misle oni koji su vjerovali? Vjeruju li još? Pobuđuje li im sumnju nedostatak snage u tvom tijelu? 

Ljuti li ih tvoj pad, ta toliko su nade polagali u tvoju snagu. Sjećaju li se uopće u ovim trenucima radosti kojom si im ispunjao srca, čudesa koja si činio za njih, hrane kojom si ih sitio? A ozdravljenja, a vraćanje Lazara u život, je li to stvarnost? A što misle oni koji su te doveli u ovaj položaj? Naslađuju li se misleći da su te pobijedili? Shvaćaju samo žene koje plaču tiho. Samo one u svojoj boli, šutke idu za tobom. Tvoja majka prihvaćanjem trpljenja pokazuje smisao onima koji ga žele vidjeti. 

Ona se ne predaje očaju i time čuva nadu onih koji sumnjaju. I tvoj ljubljeni dobri Ivan, samo ide za tobom, vjeran, tvoj do kraja. Ti ustaješ i opet poučavaš svojim ustajanjem sve nas kako se ne ostaje na tlu, nego se podiže bez obzira što je ustajanje teže nego prvi put. Za nas si pao, zbog nas opet ustaješ i pokazuješ da je moguće. Ljudi nas vole vidjeti uspravne i snažne. Razočaramo ih kad padnemo. Nisu to očekivali od nas. Kad me grijeh baci na pod ili moja slabost ili drugi ljudi, znam što mi je činiti. Ti si pao da bih ja znala. Ti si ustao da bih ja opet ustala. Sve za čovjeka. Sav za čovjeka. 

Pomozi mi da ne zaboravim da iz svakog pada postoji izlaz.
Onaj tko je dolje nema drugog puta osim uprijeti snage i ustati.
Ruka je tvoja nada mnom dok ležim,
zove da je prihvatim, da ne malakšem, ne očajavam,
da se ne prepuštam malodušju.
Ustati sama od sebe ne znam, ali tvoja ruka je nada mnom.
Pomozi mi da to ne zaboravim.