Čakavska Biblija 579

Blago ga se niman ki su pozvani na fraju za pir ol Janca

Blago ga se niman ki su pozvani na fraju za pir ol Janca
ILUSTRACIJA Snimio: Zvonimir Barišin / CROPIX

Obznanjenje – Apokalipsa

Pisma šampijunih na nebesiman
19
Poslin tega ču san koda žeštoki glas pustega svita na nebesiman:
"Aleluja!
Šalvanje i fala i moć Bogu našen!
2Za reć pravo, prava su i pošćena
prosuđivanja njegova
jerbo je arbitra velu Kurbu,
ka je pokvarila zemju kurbašćinon svojon,
i došla mu je pol škotu krv šervih svojih!"
3I refali su:
"Aleluja!
Dim njezin leti u vike vikov!"
4Na to starešine, njih dvadeset i četiri, i na četiri stvora padedu na kolina i prignedu se Bogu, ki sedi na pristoju, govoreć: "Amen! Aleluja!" 5I sa pristoja izajde glas:
"Falte Boga našega,
sve šerve njegove,
svi ki se njega strašite,
i mali i veli!"

6I ču san koda glas pustega svita i koda šušketanje veleti vod i koda ispaljenje silnih gromov:
"Aleluja!
Zakrajeva je Gospodîn,
Bog naš Svevladar!
7Veselmo se i kantajmo
i falu mu dajmo
jerbo je doša pir ol Janca,
parićala se je Divnja njegova!
8Dano non je ubuć se u lan tanahan,
blišćav i ispuliškan!"
A lan – pošćena su dila ol svecih.
9I reka mi je: "Zdataj! Blago ga se niman ki su pozvani na fraju za pir ol Janca!" I reka mi je: "Ve su beside ol prava, ȍl Boga." 10Pâ san mu pril noge da mu se prignen. A on će mi: "Ne nikako! Šerva san kako i ti i braća tvoja ka jemadu teštimonijancu Isukrstovu. Bogu se prigni!" Jerbo, teštimonijanca Isukrstova anim je ol profete.

1. ISTRIBJENJE PUKOV OL FARMASUNIH

Prva gvera za svršit dilo ȍl Boga
11I upana san: nebesa otvorena – i gledaj, konj bilac, a na nje je užjaha On, zvan Virni i Pravi, a arbitraje i vodi gvere po pošćenju; 12joči su mu plamik od ognja, na glavi su mu puste krune; nosi zdatano ime ko nikor ne poznaje osin njega samega; 13zagrnut je vešton krvjon poštrapanon; ime mu je: Besida ȍl Boga. 14Kumpanjadu ga na bilciman soldaćije ol nebes, ubučene u lan tanahan, bil i ispuliškan. 15Iž justijuh mu izahodi naoštren mač kin će posić puke. Guvernat će njiman šupružinon ol gvozda. On gazi u kaci bisne nenavidnosti ȍl Boga Svevladara. 16Na vešti, obo nidriman, napisano mu je ime: "Kraj ol krajih i Gospodar ol gospodarih."
17I upana san jelnega anđela: sta je poda sunac deruć se na vas glas sviman tičican ča letidu nebesiman: "Vamo! Skupte se na velu fraju ȍl Boga 18da se najite mesa ol krajih, i mesa ol vojvod, i mesa ol nih s moćju, i mesa ol konjih i konjanikov njihovih, i mesa svih mogućih judih, nih slobodnih i nih sužnjih, malih i velih!"
19I upana san: Zvir i kraji ol zemje i soldaćije njihove skupili su se za u gveru da zaratidu so Nin ki sedi na konju i sa soldaćijon njegovon. 20I Zvir je bila ćapana, a š njon i Falši profeta ki je pril njon čini mirakule i š njiman manta ne ča su primili bilig ol Zviri i priginjali se njezinon štatuji. I jelno i drugo živo je zahićeno u kalinu od ognja ča gori sumporon. 21A drugi su bili posičeni mačen ča je bi izaša iž justijuh Nega ki sedi na konju i sve su se tičice nabubale ol mesa njihovega.

Krajestvo od ijadu godišćih
20 I upana san anđela: skala se je s nebes sa kjučiman ol Pakla i su velin verugan u ruci. 2Agvanta je Zmaja, Staru guju, to oće reć Vraga, Sotonu, i baci ga je u veruge na ijadu godišćih. 3Zahiti ga je u Pakal ki je nada njin zatvori i timbra da višje nikadare ne manta puke doklegod se ne navrši ijadu godišćih. Poslin tega jema bit odrišen do malo vrimena.
4I upana san pristoja – niman ča su sedili na njiman dano je arbitravat – i anime nih ubivenih zarad teštimonijance Isukrstove i zarad Beside ȍl Boga i sve ne ki se nisu bili prignuli ni Zviri ni štatuji njezinon, ter nisu primili biliga na čela svoja ni na ruke. Ni su oživili i zakrajili s Isukrston ijadu godišćih. 5Drugi mrtvaci nisu oživili doklegod se ni bilo navršilo ijadu godišćih. To je no najprvo uskrsnuće. 6Blažen bi i svet ni ča jema dila u ten najprven uskrsnuću! Nada njin druga smrt nima guvernanja: ni ćedu bit popi Božji i Isukrstovi i š njin će krajevat ijadu godišćih.

Druga gvera za svrhu Božjega dila
7A kal se bude navršilo ijadu godišćih, Sotona će iž svojega pržuna bit pušćen: 8izlist će i zavest puke sa četiri kraja ol zemje, Gogota i Magogota, i iskupit će jih za u gveru. Bit će jih ko sarbuna morskega. 9Iskupili su se na široko poje zemje i zaokružili su logor svetih i jubjeno misto. Ma, oganj se je skala s nebes pa jih je poguca. 10A njihov korteđun, Vrampol, bi je zahićen u kalinu od ognja i sumpora, di su bili Zvir i Falši profeta: nonde ćedu se fatigat obdan i obnoć u vike vikov.

Tribunal nada puciman
11I
upana san velo bilo pristoje i Nega ki je se na nje: pril facon njegovon utekli su zemja i nebesa; ni mista nin se višje ni našlo. 12I upana san mrtve, vele i male: stojidu pril pristojen, a libri su se otvorili. I otvori se je jedan drugi libar, libar ol života. I mrtvi su bili arbitrani po nen ča je bilo zdatano u libriman, po diliman svojiman. 13More je pridalo svoje mrtvace, a Smrt i Pakal svoje: i svaki je bi arbitran po diliman svojiman. 14A Smrt i Pakal bili su zahićeni u kalinu od ognja. Kalina od ognja – to je druga smrt: 15ko se god ni bi naša notan u libru ol života, bi je zahićen u kalinu od ognja.

(Prijevod na čakavštinu bračkih Selaca: Siniša Vuković prema: Jeruzalemska Biblija, Kršćanska sadašnjost, Zagreb 1994., prijevod: Bonaventura Duda i Jerko Fućak; uz konzultacije hrvatskih prijevodâ: Bartola Kašića, Petra Katančića, Ivana Matije Škarića, Josipa Stadlera, Franje Zagode, Ivana Evanđelista Šarića, Ljudevita Rupčića, Gracijana Raspudića, Branka Djakovića, Tomislava Ladana, Rubena Kneževića, Ivana Vrtarića; gradišćanskohrvatskih: Ivana Jakšića, Martina Meršića i Stefana Geositsa; srpskih: Vuka Stefanovića Karadžića i Luje Bakotića; zatim Varaždinske Biblije, Bosanske Biblije i Crnogorske Biblije, te latinske Vulgate, talijanske La Bibbia di Gerusalemme i francuske La Bible de Jérusalem)