Čakavska Biblija 403

Kal je Janjac otvori sedmi bilig, nastala je tišina na nebesiman

Kal je Janjac otvori sedmi bilig, nastala je tišina na nebesiman
ILUSTRACIJA

Obznanjenje – Apokalipsa

Sedmi bilig
8 Kal je Janjac otvori sedmi bilig, nastala je tišina na nebesiman kolo po ure.

Moljenja svetih poltaknjijedu Veli dnev
2I upana san: sedmorici anđelih ča stojidu pril Bogon dano nin je sedan trumbetih. 3I drugi jedan anđel prijde i sa zlatnin teribulon stane na oltar. I dano mu je veleti kâda da ga su moljenjiman svih svetih prinese na oltar ȍl zlata pril pristojen. 4I odleti je dim ol kâda su moljenjiman svetih iž ruke od anđela pril facu ol Boga. 5Anđel je vaze teribul, napuni ga je sa žeravon s oltara i prosu ga je na zemju. I udrili su gromi, i glasi, i lampi, i taramut.

Prve četiri trumbete
6A sedan anđelih sa sedan trumbetih parićali su se da zatrumbetadu.
7Najprvi je zatrumbeta. I eto ti ga sugrajka i oganj, ishmutani su krvjon, i budedu butani na zemju. I treći dil zemje je izgori, i treći dil cabal je izgori, i sva zelena trava je izgorila. 8Drugi je anđel zatrumbeta. I ništo koda vela gora, ognjen užgana, bila je zahićena ća u more. I treći dil mora se je deventa u krv, 9pa je poginu treći dil stvorenjih ča u moru živedu i treći dil barkih se je profunda. 

10Treći je anđel zatrumbeta. I pala je s nebes vela zvizda – gorila je kako glavnja – i pala je na treći dil rik i na pišćine ol vod. 11Zvizdi je ime Pelin. I treći dil vod se je deventa u pelin i veleti je svita pomrlo ol zagorčanih vod. 12Četvrti je anđel zatrumbeta. I bi je udriven treći dil sunca, i treći dil lune, i treći dil zvizd, i smračilo se je za treći dil. I dnev je izgubi treći dil svoje luminažitadi, a i noć isto.
13I upana san i ču sokolića: leti je posrid nebes i kriča je na vas glas: "Ajme! Ajme! Ajme čejadi na zemji ol novih glasov trumbetih ol na tri anđela rešto, ki ćedu, evo na, sadar zatrumbetat!"

Peta trumbeta

9 Peti je anđel zatrumbeta. I upana san: zvizda je s nebes pala na zemju i dali su non se kjuči ol žval ol Pakla. 2Na olpre žvala ol Pakla i digne se iž žval dim ka dim iž peći vele, pa se smrači sunac i zadimjena arija iz žval. 3Iž dima su perfin izlizli po zemji škakavci, i dana nin je moć kakovu jemadu macagrabuni zemajski. 4I naredilo nin se je da neka ne škodidu travi zemajskon, niti ikakoven zelenilu, niti ikakoven cablu, vengo samo judiman ki nimadu biliga ȍl Boga na čelu. 5I dano nin je ne da jih ubijedu, vengo samo da jih tarmadu pet misecih, a muka njihova da bude kako muka kad ubode macagrabun. 6U ne ćedu dneve judi išćat smrt, ma je nećedu nać; poželit ćedu umrit, ma će smrt bižat ol njih ća.

7Škakavci su parili kako konji ča su pronti za gveru. Na glavan su nin koda nike krune ol zlata, face su nin ka u judih, 8vlasi ko u žen, a đenti kako ni u lijunih. 9Jemali su oklope koda ol gvožđa, a šušketanje krilih njihovih ko klepećanje kara ol gvere s veleti konjih kad u gveru gredu. 10Repi su nin ko u macagrabuna, sa dračan, a u repiman nin je moć da škodidu čejadiniman pet misecih. 11Nada njiman je kraj, anđel ol Pakla, žudijsko mu je ime Abadon, grški Apolijon – Deštrigadur. 12Najprvi Ajme je pasa. Evoga, za njin dohodidu jošćec dva druga Ajme.

Šesta trumbeta
13Šesti je anđel zatrumbeta. I ču san niki glas iž roga oltara ol zlata pril Bogon. 14Govori je šesten anđelu ki je drža trumbetu: "Odriš nȁ četiri anđela spućena na Rici velon, Ejufratu." 15I bili su odrišena četiri anđela parićana za tu uru, i dan, i misec, i godišće, da pobijedu treći dil judih. 16A brojka čet konjaniških, kako san jema čut, bi je dvi mirijade mirijadih. 17Vako san u viđenju vidi konje i njihove jahače: jemali su oklope od ognja, plave i sumporne boje; glave nin koda u lijunih, iž justijuh nin je leti oganj, dim i sumpor. 18Ol va tri zla poginu je treći dil judih – od ognja, dima i sumpora ča su letili konjiman iž justijuh. 19Za reć pravo, forca je viman konjiman u justiman i repiman: repi su nin koda ni u guj, s glavan kiman činidu šćetu. 

20Perfin, ni rešti judi, ki nisu poginuli ol tih zal, nisu se obratili ol dilih ruk svojih, kako se višje ne bidu priginjali zlin animiman i falšiman bogiman – ni ol zlata, ni ol slebra, ni ol mesinga, ni ol stinje, ni ol drivja ki niti vididu, niti čujedu, niti gredu – 21i nisu se obratili ol svojih umorstvih, ni ol svojih čaranjih, ni ol svoje kurbašćine, ni ol svoje lupešćine.

Priti najzajni kaštig

10 I upana san drugega jelnega, sforcanega anđela: skalava se je s nebes zagrnut oblakon, na glavi mu je bila dūgȁ, faca mu kako sunac, a noge ko kolone od ognja; 2u ruci drži otvoreni librić. I zakorači je desnon nogon na more, livon na zemju pa zaviče na vas glas ko kad lijun riče. 3I kal je zavika, oglasilo se je sedan gromih dunjenjen. 4A poklen se oglasilo sedan gromih, ti san škrivat, ma san ču glas s nebes: "Timbraj to ča su obznanili sedan gromih! I to ne škrivaj!" 

5I ni anđel ča san ga upana di stoji na moru i zemji, poldiže ki nebesiman desnu ruku 6i zakle se je Živin u vike vikov, ki je bi stvori nebesa i sve ča je na njiman, zemju i sve ča je na njon, more i sve ča je u njemu: "Neće višje bit vrimena! 7Vengo – u dneve kal se oglasi sedmi anđel, čin zatrumbeta, svršit će se šegreto ȍl Boga ka ča je on to bi obznani šervan svojiman profetan."

8I glas ča san ga ču s nebes jopeta će u deškorš su menon: "Hod ća, vazmi otvoreni libar iž ruke od anđela ča stoji na moru i na zemji!" 9Prijden ja ki anđelu i zamolin ga da mi neka da librić. A on će mi: "Vazmi ga i pogucaj! Zgorčit će ti drob, ma će ti u justiman bit sladak kako med." 10Vaze san librić iž ruke od anđela i poguca san ga. I bi mi je u justiman ko med sladak, ma kal san ga poguca, zgorča mi je drob. 11I rečeno mi je: "Vada jopeta pronoštikaješ kontra nacijan i puciman, jaziciman i krajiman pustiman!"

Dva svidoka
11 I dana mi je trstika ča je parila ko šupružina i rečeno mi je: "Digni se i izmir tempal ȍl Boga i oltar i ne ča se klanjadu u njemu! 2Vanjski dvor ol tempala priskoč, ne mir ga jerbo je dan farmasuniman: gazit ćedu po sveten gradu četrdeset i dva miseca. 3I ja ću opremit dva svoja svidoka da, ubučeni u kostret, pronoštikajedu ijadu dvista i šezdeset dnevih. 4Ni su dvi masline i dva kandilira ča stojidu pril Gospodaron ol zemje. 5Je nin ko oće učinit šćetu, oganj leti iž njegovih justijuh i ždere dušmanine njihove. Za reć pravo, je nin bude ko tit učinit šćetu, tako vada pogine. 6Ni jemadu vlast zaklopit nebesa da ne pada dažj doklen ni pronoštikajedu; jemadu vlast deventat vode u krv i udrit zemju kojin god zlon kal nin se god prohtije.

7A kal svršijedu svoju teštimonijancu, Zvir ka izahodi iž Pakla zaratit će š njiman, pobidit jih i ubit. 8I njihovi ćedu kadaveri ležat na pijaci grada velega ča se po animu zove Sodoma i Egipat, di je i Gospodîn njihov propet. 9Judi iž svih pukov, i loz, i jazicih, i nacij gledat ćedu njihove kadavere tri ipo dneva i nećedu dat da nin se kadaveri u greb pokopadu. 10Ni ča živedu na zemji bit ćedu puni alegrije i veselit ćedu se zarad njihove nevoje i darivat ćedu jedan drugega jerbo su ta dva profeta davala u sakramenat niman ča živedu na zemji." 11Ma, poslin tri ipo dneva anim životan ȍl Boga bi je uliza u njih i nî su se digli na noge, pa je vela prpa ćapala ne ki su jih gledali. 12I čuli su žeštoki glas s nebes: "Uspnite se vamo!" I uspeli su se na oblaku u nebesa prid jočiman svojih dušmanih. 13U ti je momenat doša veli taramut: pâ je deseti dil grada, a u taramutu je poginulo sedan ijad judih. Ne ča su priživili ćapala je prpa pa su proslavili Boga nebeskega.

Sedma trumbeta
14Drugi Ajme je pasa. Evoga, treći Ajme dohodi dominuta! 15I sedmi je anđel zatrumbeta. I na nebesiman su zadunjili žeštoki glasi:
"Učinjeno je nada sviton krajestvo
Gospodara našega i Pomazanika njegovega
i krajevat će u vike vikov!"
16Ondac dvadeset i četiri starešine, ča su pril Bogon bili seli na pristoja, 17pali su na kolina i prignuli su se pril Bogon govoreć:

"Zafalijemo ti, Gospodaru,
Bože, Svevladaru
ki jes i ki si bi,
zarad tega ča si vaze u ruke
moć svoju velu
i zakraji se!
18Jidili su se puci,
ma dojde tvoj jid
i ura da se arbitraje mrtviman
i dobića da šervan tvojiman profetan
i svetiman
i sviman ki se bojidu imena tvojega,
maliman i veliman;
i da se deštrigadu
ni ki kvaridu zemju."
19I olpri se je tempal Božji na nebesiman i ukaza se je Bavul tastamenta njegovega u tempalu njegoven, pa su udrili lampi, i glasi, i gromi, i taramut, i sugrajka vela.

(Prijevod na čakavštinu bračkih Selaca: Siniša Vuković prema: Jeruzalemska Biblija, Kršćanska sadašnjost, Zagreb 1994., prijevod: Bonaventura Duda i Jerko Fućak; uz konzultacije hrvatskih prijevodâ: Bartola Kašića, Petra Katančića, Ivana Matije Škarića, Josipa Stadlera, Franje Zagode, Ivana Evanđelista Šarića, Ljudevita Rupčića, Gracijana Raspudića, Branka Djakovića, Tomislava Ladana, Rubena Kneževića, Ivana Vrtarića; gradišćanskohrvatskih: Ivana Jakšića, Martina Meršića i Stefana Geositsa; srpskih: Vuka Stefanovića Karadžića i Luje Bakotića; zatim Varaždinske Biblije, Bosanske Biblije i Crnogorske Biblije, te latinske Vulgate, talijanske La Bibbia di Gerusalemme i francuske La Bible de Jérusalem)